wittiroligh

FOTO Ne može naći dečka jer je

wittiroligh | 04 Јануар, 2019 16:00

Ako se ovako ponašate, nije ni čudo što nemate dečka

❤️ Click here: FOTO Ne može naći dečka jer je

Lako je prepustiti se pesimizmu, ali ono što nikako nije shvatljivo jeste da negativno privlači negativno. Ako je tako, nekom od njih predložite da se nađete na kavi i ispričate. Mi katolici volimo upirati prstom u svijet. Ona ne uspijeva shvatiti da sa 33 godine nije starica i da će novog lika naći sigurno, možda ne isti dan, ali kroz godinu ili dvije definitivno.

Uspećete da ostvarite dodatnu zaradu ili da dobijete neki bonus na poslu. Ali napominjem, samo donekle.

To znaèi da bismo o svom izgledu uvek morale da vodimo raèuna, ali ne tako da se optereæujemo da li nam je svaka dlaka na mestu, veæ prosto da su èista kosa i uredna garderoba nešto što se podrazumeva. Volim ga zbog onoga što jest i on me voli zbog onoga što jesam. Sve što vam preostaje je odabrati sretnika koji će ponosno ponijeti titulu vašeg dečka. Zbog toga nije loše imati na umu da gde god da idemo, neko zanimljiv se možda krije iza ugla. Smatra ga prokletstvom jer je njezini potencijalni dečki vide samo kao komad mesa, a nijedan je ne želi upoznati kako spada, piše. Muškarac ne može biti odgovoran za vašu sreću, ali isto tako nije poželjno ako se na njega uopšte ne oslanjate. Ana je inače u prelošoj vezi. Ako živiš tako, naći ćeš pristojnog dečka. Večeras izađite na nastup lokalnog benda. Uposlite prijatelje Do sada bi trebalo da su vam prijatelji veæ javili kako su se setili nekih zanimljivih, slobodnih muškaraca. Pozovite nekog da izaðete Ako ste bilo gde od pomenutih mesta sreli nekog zanimljivog deèka i upisali njegov broj telefona, pozovite ga da izaðete.

Ako se ovako ponašate, nije ni čudo što nemate dečka - Danas, ja snosim posledice svoje pogrešne želje - u vezi sam sa čovekom koga nimalo ne volim i svi su izgledi da će tako i ostati.

Bila sam zaljubljena u njega možda prvih dva do tri meseca. Sve posle toga može da se svrsta u neke sasvim druge sfere - naviku, udobnost, nesposobnost i strah da budem sama... Ovo je moja priča, pomalo obična, pomalo sebična, pomalo tužna. Danas, ja snosim posledice svoje pogrešne želje - u vezi sam sa čovekom koga nimalo ne volim i svi su izgledi da će tako i ostati. Pre dve godine pričala bih vam istu ovu priču i bila bih najsrećnija osoba na svetu, jer tada sam dobila muškarca kog sam dugo priželjkivala i imali smo lepu ljubavnu pričicu... Ali, sam ga vrlo brzo izgustirala, jer seks nam je bio užasan, nije se davao u vezi onoliko koliko sam želela, nismo se viđali dovoljno često, i još neke sitnice su se to namnožile. Ipak, nekako smo opstajali - jedno zimovanje, pa drugo, pa letovanje, pa kratki izleti, pa pokloni, rođendani, izlasci, upoznavanje sa roditeljima i društvom... Nekako smo štimali i ta veza je polako poprimala primese ozbiljnog odnosa. Naravno, kada sam prestala da budem zaljubljena u njega, posle manje od 6 meseci veze, poželela sam da raskinem, ali... Bila sam sigurna da me voli, ne onako kako sam priželjkivala, ali najviše što on ume, nismo se svađali, imala sam dosta slobode i vremena za sebe, jer mu je posao uvek bio preči od svega, vodio me je na neka lepa mesta, imali smo zajedničko društvo, i najiskrenije, prosto sam strahovala od ideje da budem sama sa 27 godina. Zato sam rešila da ostanem sa njim, dokle god on to bude želeo. Nadam se da će me zaprositi i da ćemo osnovati porodicu. Možda mislite da je to glupo sa moje strane. I ja se ponekad zapitam da li je to ispravan put. Ali, koliko ljudi danas uopšte stupa u brak iz ljubavi? Između ostalog, ne vidim drugi izlaz. Šta će mi doneti raskid sa njim? Ostaću ponovo sama, osuđena na brojne propale dejtove, a i pitanje je da li će se naći uopšte neko ko će hteti nešto ozbiljno sa mnom. Nije tako lako naći dečka kada si na korak od tridesete, kao što je to bio slučaj kada sam imala recimo 22 ili 23 godine. Gde uopšte da upoznam nekog kvalitetnog? Slabo izlazim, radim samo sa ženama, ne koristim društvene mreže u tu svrhu - sve u svemu, čini mi se, ako ga ostavim definitivno ću biti osuđena da ostanem usedelica. A, ja nisam žena koja može sama kroz život. Ako sam već iskrena, reći ću vam još i ovo - da, prevarila sam ga. Jer fali mi strast, fali mi osećaj da me neko privlači, to tako dugo nisam osetila. Čak sam imala i paralelnu vezu; nije uspela. Ipak, iz svih tih prevara naučila sam da je malo takvih muškaraca kao što je on - dobrih, postojanih, sposobnih i vernih. I zato ostajem sa njim, iako u meni nema nikakve ljubavi za njega. Bar ne one prave partnerske, premda ga svakako volim kao prijatelja. Iz perspektive onih koji znaju moju priču ja sam sebična, nemoralna i bezobrazna. Ne slažem se, ja se samo brinem za sebe na način na koji najbolje umem. On nikada nije osetio niti naslutio da ga ne volim - dobra sam devojka, brinem se za njega, govorim mu lepe stvari, pravim mu društvo, podržavam ga u svemu... Na kraju krajeva, ja sam ta koja podnosi žrtvu, a ne on, zar ne?